Текст преносимо у целости:
-” Војну каријеру почео је бурне 1968. године у студентским протестима који су на крилима свеопштег бунта у Европи и Свету потресали и тадашњу СФР Југославију. Све док друг Тито, није рекао да су “студенти у праву.”
Карловачки ђак, Мирослав Шпановић (гимназијалац 175 генерација Карловачке гимназије) варљивог лета те ’68. је уписао Војну академију КОВ у Београду, где је завршио прве две године студија. Након тога, живот га води у Сарајево, главног града тадашње Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, где је успешно завршио друге две године Војне академије. Официрску каријеру је започео у Ријеци. До пензије је имао 14 прекоманди, широм целе бивше државе.
Службовали сте и у Пећи. И то у време демонстрација великалбанских сепаратиста 1988. године. За то време, Вашег службовања, је везан један занимљив детаљ, који је промакао многим хроничарима тог времена …
Наиме, Пећ је био једини град на Космету у којем није било демонстрација. Да ли сте имали удела у томе?
– Највероватније да јесам … ха, ха, ха (смеје се). За време службовања на Косову и Метохији, по природи посла (био комадант гарнизона у Пећи 1988.), сретао сам се са бројним, тада релевантним чиниоцима из друштвеног и политичког живота. Па, тако и те 1988. години, када сам одржао интензивне састанке са тадашњим председником Општине и председником Комитета, на којима смо се договарали и све чинили да се спрече сукоби, смире тензије и не дође до крвопролића. Што смо, како сте и сами приметили и успели.
Почетак деведесетих, распад СФРЈ, ратови …
Знате како, ми официри смо поступали по наређењу, што нам је и у опису радног места. Извршавали смо поверене задатке и ишли тамо где су нас претпостављани слали. СФРЈ је била наша држава, којој смо дали заклетву. Касније је све почело …
Откуд Мирослав Шпановић у политици?
- године сам пензионисан. Ја сам у политику ушао из личног интереса! Да, добро сте чули. Из личног интереса и бриге да ми 40 година рада у служби не пропадне, јер се тадашњи министар војни (Драган Шутановац) “сетио” да пензије и здравствено осигурање избаце из надлежности министарства. Из страха за будућност и даљу егзистенцију сам одлучио да се борим за своја стечене права.
И, логично, где друго, него у ПУПС?
Тачно тако. 2005. године сам добио позив од покојног председника Јована Кркобабић да дођем у хотел “Звезда” у Врњачкој Бањи. На том састанку је основана партија частних намера, ПУПС. Већ, 9. септембра исте (2005.) године, основао сам и први општински одбор ПУПС-а, у Србији уопште. У мојим Сремским Карловцима.
Данас сте председник покрајинског одбора странке и посланик у војвођанском парламенту. Како “стојите” у Покрајини?
Имамо 44 општинска одбора која раде пуном паром. Знате, ми пензионери смо људи који смо навикли радити, па нам овај партијски рад дође, само као наставак радне каријере, са разликом што за ПУПС радимо без жеље за напредовањем и постављањем, као док смо били званично радно активни. Искуства нам не фали, а имамо времена. Поред мене, у скупштини АПВ имамо још 2 посланика, лично сам на челу Одбора за безбедност АПВ.
ПУПС је до сада показао најсигурнији коалициони партнер сваке власти. Да ли ће заувек остати?
Не! Наш данашњи председник, Милан Кркобабић је рекао: “Доста је било уласка у Скупштину на мала врата!” И ја га подржавам у томе. Једноставно, морамо сами. Верујем већ на следећим изборима грађани ће имати прилику да заокруже број испред нашег имена на гласачким листама. Према нама доступним истраживањима јавног мњења, агенције које се тренутно баве истраживањем јавног мњења ПУПС „виде“ између 5,7% и 6,3% на територији АП Војводине. Верујем да не постоји битна разлика у процени ни на нивоу цијеле Србије.
Како је “пукла љубав” са СПС-ом?
Сарадња је прекинута захваљујући њима, СПС-у. Током разговора о евентуалној коалицији пре последњих парламентарних избора наступили су незаинтересовано за даљу сарадњу, постављајући за нас, неприхватљиве услове. Након тога, имали смо преговоре са СНС-ом, на којима смо се договорили са председником Вучићем све у десет минута, буквално о свему.
ПУПС није био у Влади када су смањили пензије! Многи вас (ПУПС) оптужују да сте “издали” пензионере, јер сте били део власти која је смањила пензије?
Да, али заборављају да ПУПС није био у Влади која је смањила пензије. Владу су чинили министри из коалиције око СНС-а, СПС-а, СДПС-а и Покрета социјалиста. Ми нисмо у томе учествовали. Подржали смо фискалну консолидацију тадашњег премијера Александра Вучића, јер смо били свесни да не би било нити пензије, нити плата у року од 6 месеци, да то тада није учињено. 1.750.000 пензионера на овај или онај начин издржава и помаже бар још толико чланова њихових продица (децу, унуке …) и на тај начин одржава социјални мир у Србији. Ми смо партија која се држи својих изворних принципа. Бриге за социјално и егзистенционално угрожене. А, без здраве економије и релана покрића из привреде, не треба очекивати враћање пензија на ниво пре смањења. Србија је, према нашој процени на добром путу да то остваримо.
О председнику Милану Кркобабићу: “Урадио је мноштво ствари у Београду, које су касније одразиле на целу Србију.”
Помоћ пензионерима Београда, кроз тзв 13. Пензију, обезбедио је бесплатан јавни превоз пензионерима, увео помоћ мајкама и тврдњама, као и вишедетним породицама
Новинар Слободан Јовановић Портал “Media Group 021RS”
